Serbian (Latin)

CIRED Srbija 2024


Prvo obaveštenje i  poziv za pisanje radova

 

 


Izveštaj sa 13. savetovanja

Monografija 20 godina CIRED Srbija

For more information please contact the Technical Organizer:

BBN Congress Management
Deligradska 9
11000 Beograd
Tel. 3629402, 3629405
Fax +381 11 2682318

bbn@bbn.co.rs

 


Conferences Prošla savetovanja Kopaonik 2022
Zaključci sa savetovanja PDF Print E-mail

CIRED SRBIJA 2022



STK 1: KOMPONENTE MREŽA
Predsednik komisije: dr Vladimir ŠILJKUT, JP Elektroprivreda Srbije

 

1. Zaključci u vezi s održavanjem vodova, postrojenja i njihovih elemenata:

1.1 Izbaciti iz upotrebe i tehničkih specifikacija za javne nabavke potporne izolatore tipa D (Ps), sa konusnom navojnom čaurom i bez nje, i zameniti ih potpornim izolatorima tipa R.

1.2 Proizvođači štapnih i potpornih izolatora za nadzemne vodove treba da ispoštuju sve smernice tehničkih specifikacija IEC/TS 60815.

1.3 Proizvođači mernih transformatora treba da razmotre unapređenja konstrukcija ovih uređaja kako bi se u praksi olakšala primena ultrazvučne metode ispitivanja parcijalnih pražnjenja, a kod inverznih strujnih transformatora, naponskih transformatora sa otvorenim magnetnim jezgrom i kombinovanih transformatora uzorkovanjem utvrdili potrebni nivoi pojačanja osetljivosti.

 

2. Zaključci u vezi sa projektovanjem, planiranjem radova, izgradnjom i modernizacijom vodova i postrojenja:

2.1 Pri projektovanju novih i rekonstrukciji postojećih nadzemnih vodova, predviđati i u praksi sprovoditi sve mere koje propisuje odgovarajuća evropska direktiva, tehnička regulativa i stručna literatura, kada je reč o zaštiti ptica od elektrokucije.

2.2 Prilikom planiranja radova na elektrodistributivnim nadzemnim vodovima trasiranim paralelno sa prenosnim vodovima potrebno je analizirati uticaj indukovane elektromotorne sile, da bi se sagledali i procenili bezbednosni rizici koji zahtevaju primenu mera zaštite i ciljane obuke za bezbedan rad izvođača radova.

2.3 Prilikom projektovanja novih stambenih i poslovnih objekata predvideti postavljanje kablovskih priključnih kutija tako da se povišene vrednosti magnetnog polja ne javljaju u stambenim i poslovnim prostorijama.

2.4 Prilikom ocene izloženosti ljudi magnetnom polju u blizini transformatorskih stanica 10(20)/0,4 kV primenjivati metodologiju zasnovanu na merenju i proračunu magnetne indukcije. Prilikom projektovanja i izgradnje novih transformatorskih stanica u zgradama, šinske ili kablovske veze energetskog transformatora SN/NN i NN table potrebno je postaviti na što većem rastojanju od zona povećane osetljivosti.

2.5 Preorijentisati se na mašinsko polaganje kablova uz primenu mera za smanjenje vučne sile na deonici trase kabla i smanjenje sile pritiska između koturača i kabla u krivinama trase.

2.6 U transformatorskim stanicama i razvodnim postrojenjima koja napajaju važnije potrošače, treba koristiti savremene sisteme za automatsko prebacivanje napajanja, poput sistema ATS (Automatic Transfer Switch), uz neophodne promene u postojećim podešenjima podnaponske zaštite.

 

3. Zaključci u vezi sa monitoringom, ispitivanjima, dijagnostikom i strategijom održavanja komponenti:

 

3.1 Pri određivanju strujne opteretljivosti voditi računa i o procesu starenja izolacije.

 

3.2 Pri ispitivanju strujnih transformatora u pogonu, treba ubuduće primenjivati merne sisteme koji omogućavaju proveru njihove tačnosti pod naponom.

 

3.3 Potrebno je sprovesti prva ispitivanja elektromagnetnog zračenja u zonama povećane osetljivosti:
(a) koje se nalaze neposredno pored ili iznad transformatorskih stanica u zgradama,
(b) kod kojih na spoljašnjoj strani zidova postoje kablovske priključne kutije.

 

4. Zaključci u vezi sa modelovanjem i primenom softverskih alata:

 

4.1 Podsticati izradu, verifikaciju i korišćenje korisničkih programa za inženjerske proračune i projektovanje.

 

4.2 Pri modelovanju i određivanju pozicije UHF davača za merenje parcijalnih pražnjenja, potrebno je sagledati uticaj stvarne konstrukcije energetskog transformatora na prostiranje elektromagnetnih UHF talasa iz izvora parcijalnih pražnjenja u električnoj izolaciji u sudu energetskog transformatora, od mesta njihovog nastajanja do prijemnih UHF antena.
4.3 U cilju provere mehaničke i termičke izdržljivosti transformatora pri kratkom spoju, preporučuje se korišćenje programa za određivanje maksimalnih struja kratkog spoja koje se mogu javiti kroz namotaje transformatora, koji omogućava da se dobiju vrednosti struja kroz svaki od namotaja transformatora pri različitim tipovima kvara.

4.4 Кao alternativu korišćenju komercijalnih, profesionalnih softvera za proračun uzemljivačkih sistema, preporučuje se upotreba softvera na bazi programske platforme zasnovane na tabelarnom pristupu.

 

5. Zaključci u vezi s izradom i ažuriranjem tehničke regulative:

 

5.1 Inicirati formiranje radne grupe CIRED Srbije za tipizaciju postupka i standardizaciju opreme za uzorkovanje ulja iz energetskih i mernih transformatora.

 

5.2 Potrebno je inicirati rad na izradi standardâ za generatore, energetske transformatore i prateće sklopove energetske elektronike, koji su sastavni elementi vetroelektrana.

 

5.3 Neophodno je započeti rad na ažuriranju Tehničkih preporuka Elektrodistribucije Srbije.

 

 

STK 2: KVALITET ELEKTRIČNE ENERGIJE U ELEKTRODISTRIBUTIVNIM SISTEMIMA
Predsednik komisije: Prof. dr Vladimir KATIĆ, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

 

1. Primeri dobre prakse vezane za slučajeve primedbi potrošača na nedovoljan kvalitet električne energije su od velikog značaja za sve inženjere u elektrodistribuciji. Ohrabriti inženjere da svaki ovaj slučaj opišu i prezentuju na stručnim konferencijama (CIRED i sl.), a poželjno je i formirati bazu podataka o ovim slučajevima. Na taj način bi se pomoglo da se budući slučajevi brže i lakše dijagniostikuju i poremećaji otklone.

 

2. Pojava flikera u mreži vezana je za rad velikih livnica i sličnih potrošača sa intermitentnim radom. Inicirati izradu studije za istraživanje uticaja ovih postrojenja na nivo flikera u mreži EPS-a i utvrditi zone sa mogućim negativnim uticajima.

 

3. Inicirati izradu studije istraživanja uticaja napajačkih stanica za punjenje električnih vozila na kvalitet električne energije, posebno u domenu stabilnosti napona i generisanja viših harmonika (u opsezima od 150 Hz do 150 kHz).

 

4. Potrebno je dalje pratiti istraživanja uticaja prozumera sa krovnim fotonaponskim elektranama male snage na rad lokalne distributivne mreže sa aspekta kvaliteta električne energije.

 

5. Predložiti Izvršnom odboru CIRED-a da kod odgovarajućih institucija inicira izradu studije koja bi sadržala i sveobuhvatna merenja parametara kvaliteta električne energije, posebno viših harmonika, u cilju sagledavanja novog stanja u distributivnoj mreži s obzirom na povećano prisustvo raznih vrsta nelinearnih potrošača, intenzivno priključivanje distribuiranih izvora, punionica električnih automobila i autobusa, te moguće pojave skladišta električne energije.

 

6. Pratiti iskustva i stručna rešenja vezano za zaštitu objekata i lica od atmosferskih prenapona, različitih načina uzemljenja i uzemljenih mreža, te uticaja parametara kvaliteta na održavanje i životni vek opreme u distributivnim mrežama.

 

 

STK 3: ZAŠTITA I UPRAVLJANJE U ELEKTRODISTRIBUTIVNIM MREŽAMA
Predsednik komisije: mr Dušan VUKOTIĆ, Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd

 

 

1. Prezentovano je jedno od najsavremenijih rešenja iz oblasti automatizacije SN elektrodistributivne mreže, gde se nivo automatizacije podiže na viši nivo, odnosno na nivo naporedne automatizacije SN elektrodistributivne mreže. Očekivanja od primene napredne automatizacije SN elektrodistributivne mreže su izuzetno velika, jer donosi rešenja u praksi koja eliminišu i na efikasan način rešava dosadašnje probleme koji su bili prisutni prilikom automatizacije u SN elektrodistributivnoj mreži, pre svega u slučajevima kada je potrebno brzo odrediti delove mreže koji su pogođeni kvarom. Napredna automatizacija SN elektrodistributivne mreže obezbeđuje horizontalnu komunikaciju između distributivnih transformatorskih stanica SN/NN, ali i između povezanih susednih napojnih transformatorskih stanica u kojima su instalirani mrežni kontroleri. Prezentovano koncept napredne automatizacije SN mreže će u daljoj budućnosti biti dominantan koncept automatizacije pre svega u gusto naseljenim urbanim delovima kojima upravlja Operator distributivnog sistema (ODS).
2. Nakon intenzivne unifikacije centra upravljanja Operatora distributivnog sistema (ODS) koja je praktično završena, obezbeđeni su svi preduslovi da se delimično okonča prva faza optimizacije operativnog upravljanja kod ODS, ali i da se uvede centralizovano vođenje dispečerskih događaja kroz uvođenje aplikacije elektronskog dispečerskog dnevnika. Kroz radove je prezentovano rešenje promene organizacije operativnog upravljanja elektrodistributivne mreže kroz uvođenje centara upravljanja višeg nivoa, ali i paralelno uvođenje aplikacije elektronskog dnevnika, gde se nedvosmisleno može utvrditi na koji način je postignuta daleko veća efikasnost rada dispečerskih centara, ali i samog operativnog upravljanja SN elektrodistributivnom mrežom.

 

3. Praktično u poslednjoj deceniji je došlo do značajnih promena u pogledu karakteristika SNDM mreže, budući da su one praktično postale aktivne mreže, pre svega zbog veće prisutnosti distribuirane proizvodnje, ali i promene karaktera krajnjih kupaca koji sve više postaju "kupci-proizvođači" koji ugrađuju proizvodne kapacitete. Iz toga razloga potpuno je promenjen koncept zaštite elektrodistributivne, gde sve više postoji potreba da se koordinira realizovana zaštita između komponenti elektrodistributivne mreže. Promena tokova energije u SNDM mreži prouzrokovala je potrebu za primenom zaštitnih uređaja po dubini SNDM na mestima priključenja distribuirane proizvodnje, ali i po dubini mreže krajnjih korisnika iza mesta priključenja na elektrodistributivnu mrežu, pa samim tim evidentno postoji sve veća potreba za koordinacijom delovanja zaštitnih uređaja u cilju postizanja željenog nivoa selektivnosti nakon pojave neplaniranih ispada u elektrodistributivnoj mreži.

 

4. Pojedinim radovima u okviru koji je obrađena zaštita elektrodistributivnih mreža sve više su prisutna rešenja digitalizacije elektroenergetskih postrojenja u najširem značaju te reči. Prezentovana rešenja digitalizacije se pre svega odnose na primenu savremenih rešenja koja u značajnoj meri redukuju potrebu za dugačkim sekundarnim vezama kojima su izvršena ožičenja primarnih elemenata postrojenja, što u velikoj meri smanjuje troškove utroška materijala, ali i povećava pouzdanost primenjenih upravljačkih šema. U tehničkom smislu svi izazovi koji se nalaze pred digitalizacijom su u praktičnom smislu relativno lako rešiva, osim što i dalje postoji potreba da se unapređuju stručna saznanja koja su neophodna da se poseduju prilikom implementacije i eksploatacije ovako složenih sistema zaštite.

 

5. Pred održavanjem elektroenergetske mreže su veliki izazovi, budući da su sve veći zahtevi da ono bude što efikasnije. U tom smislu uvode se najsavremenija tehnička rešenja koja omogućavaju nadzor rada primarne i sekundarne opreme u elektroenergetskim postrojenjima, a koja su i prezentovana u nekoliko radova. Sa druge strane, složenost problema održavanja elektroenergetske mreže sigurno zahteva veću pažnju stručne javnosti, ali nažalost relativno mali radova je obradio ovu oblast. Imajući u vidu gore navedene razloge sigurno će na sledećem Savetovanju biti daleko veći broj radova koji će obrađivati ovu oblast.

 

6. Prezentovani referati iz oblasti primene informaciono-telekomunikacionih sistema u elektrodistributivnim mrežama nedvosmisleno ukazuje da telekomunikacije u elektrodistributivnim sistemima sve više zauzimaju centralno mesto, i da predstavlja kohezivni faktor u realizaciji sve prisutnijih rešenja inteligentnih elektrodistributivnih mreža svih naponskih nivoa ("Smart Grids"). Imajući u vidu potrebu da se razmenjuju velike količine informacija između centara upravljanja i ugrađene opreme po dubini elektrodistributivne mreže svih naponskih nivoa, bilo da se ta komunikacija vrši vertikalno između nivoa opreme i sistema ili horizontalno između ugrađene opreme po dubini mreže, neophodnost primene efikasnih IKT sistema sve više postaje imperativ.. Najnovija rešenja iz oblasti bezbednosti i zaštite takvih sistema od strane spoljnih napada i narušavanja integriteta takvih sistema, svako preuzimaju prima u razmatranju IKT sistema. Prepoznat je značaj daljeg razvoja telekomunikacionih sistema, pre svega kao okosnice daljeg razvoja elektrodistributivnog sistema u celini, jer energetski i telekomunikacioni resursi u jednom elektrodistributivnom preduzeću predstavljaju nedvosmisleno jedan integrisan sistem.

 

7. I ako su to bili zaključci sa prethodnih Savetovanja, ponovo je napomenuto da treba intenzivirati proces u cilju izrade novih tehničkih preporuka i internih standarda, koje treba da ekskluzivno da sprovede Operatora distributivnog sistema, ali i da u saradnji koju treba pokrenuti sa sve prisutnijim Operatorima zatvorenih distributivnih sistema. Međusobnu saradnju između operatera treba usmeriti na izradu i donešenje zajedničkih granskih standarda, kojima bi se uredili tehnički aspekti međusobnih odnosa između operatera koji upravljaju elektrodistributivnim sistemom na distributivnom nivou.

 

Obrazloženje:

Predloženi referat je izabran većinom glasova kao najzapaženiji referat iz razloga što je obradio jedan problem koji je vrlo prisutan prilikom svakodnevnog upravljanja SN elektrodistributivnom mrežom. Do sada uočeni efekti povećanja struja opterećenja SN izvoda prilikom stavljanja u paralelan rad SN izvoda, koji se napaju iz jedne ili najčešće iz više napojnih transformatorskih stanica, su tumačeni na osnovu različitih pristupa. Pojava velikih struja opterećenja koji se javljaju prilikom stavljanja u paralelni rad SN izvoda često je u operativnom upravljanju rešavano heurističkim pristupom od strane operatera u centrima upravljanja, dok je rad pokušao da putem adekvatnih proračuna u slučaju realnih situacija u SN mreži da ocenu nivoa opterećenja koje se pojavljuje u ovim situacijama u cilju da eventualno spreči pojavu preopterećenja izvoda koje bi dovelo do neplaniranog ispada. U radu je obrađen relativno mali skup realnih situacija, ali imajući u vidu da korišćeni pristup može da se primeni i na veliki broj sličnih situacija u SN elektrodistributivnoj mreži, što svakako omogućava dalje istraživanja i proširivanje date metodologije u budućnosti u cilju rešavanja ovih slučajeva koji su vrlo prisutni u operativnom upravljanju. Predloženo rešenje je trasiralo put ka sagledavanju i drugih rešenje, a pre svega u cilju efikasnijeg operativnog upravljanja SN elektrodistributivnom mrežom od strane nadređenog centra upravljanja.

 

 

STK 4: DISTIBUIRANA PROIZVODNJA I EFIKASNO KORIŠĆENJE ELEKTRIČNE ENERGIJE
Predsednik komisije: dr Željko POPOVIĆ, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

 

1. Intenzivirati istraživanja kratkoročnih i dugoročnih uticaja obnovljivih izvora (generatora, skladišta, upravljanja potoršnjom, i sl.), na sve poslovne procese u distributivnim sistemu Srbije uz uvažavanje neizvesnosti i varijabilnosti u proizvodnji i potrošnji električne energije. U tom cilju angažovati na organizova i sistemski način sve resurse u Srbiji – fakultete i institute, predstavnike regulatornih i zakonodavnih tela, agregatore, kao i ostale zaintresovane strane radi dobijanja jasnog plana (ili skupa planova) kojima se definišu potrebne promene kako u poslovnim procesima ODS-a tako i u ostalim oblastima u cilju minimizacije rizika od mogućih negativnih efekata/posledica.

 

2. Intenzivirati proučavanje mogućih uticaja različitih nivoa peneteracije fotonaponskih generatora i električnih vozila (punionica) u reprezentnim niskonaponskim mrežama u Srbiji. Na osnovu toga sagledati (preporučiti) mere, sa stanovišta tehničkih rešenja kao i sa stanovišta legislative, koje se trebaju preduzeti da bi se smanjili rizici od potencijalnih negativnih/neželjenih efekata.

 

3. Unaprediti istraživanja iz oblasti upravljanja opterećenjem kao resursa kojim se mogu značajno smanjiti negativni uticaji vezani za visok stepen neizvesnosti i varijabilnosti u proizvodnji obnovljivih izvora i time povećati nivo penetracije ovakvih izvora.

 

4. Obezbediti da svi podaci o distributivnom sistemu koji predstavljaju bazu za primenu koncepta pametnih mreža (npr. podaci o elementima sistema na svim naponskim nivoima, podaci o broj vrsti i trajanju prekida i poravki, i sl.) budu na sistemski i sistematski način prikupljani i obrađivani (npr. korišćenjem sistema za upravljanje prekidima (Outage Management System).

 

 

STK 5: PLANIRANJE DISTRIBUTIVNIH SISTEMA
Predsednik komisije: dr Aleksandar JANJIĆ, Elektronski fakultet, Niš

 

U okviru STK5, u sklopu 5 preferencijalnih tema, prispelo je 14 stručnih radova koji odgovaraju karakteru skupa i preferencijalnim temama, od kojih je nakon izvršene stručne recenzije i klasifikacije 11 svrstano u referate a 3 rada svrstano u informacije. U prispelim radovima tretirano je svih pet preferencijalnih tema u okviru kojih su razmatrane aktuelne problematike a na koje se odgovaralo savremenim inžinjerskim pristupom. Kontinuitet aktuelnosti obrađenih tema i ove godine, kao i prethodnih godina, potvrdile su značaj nacionalnog komiteta CIRED-a za planiranje distributivnih mreža.

1. Planiranje distributivnih sistema značajno se usložnjava u uslovima rada sa velikim brojem distributivnih generatora disperzivno priključenih na ED mrežu. Potrebno je beskompromisno insistirati na prikupljanju i obradi podataka i studioznom pristupu provere funkcionisanja elektrodistributivnog sistema sa postojećim i planiranim distributivnim generatorima, kako se perspektivno stanje funkcionalnosti mreže, i sam rad distributivnih elektrana, ne bi ugrozilo.

 

2. Povećanjem broja priključenih distributivnih generatora na ED mrežu raste potreba za upravljanjem potrošnjom i proizvodnjom kod krajnjih korisnika. Primena sistema kompozitne virtuelne elektrane, i agregacije pomoću iste, može predstavljati značajan alat za upravljanje proizvodnjom, potrošnjom i integracijom OIE u EES.

 

3. Predstavljeni radovi su potvrdili da je neophodno nastaviti sa sistematičnim pristupom prikupljanja i obrade podataka i integracijom u kompleksne sisteme za upravljanje podacima. Prognoza potrošnje, širenja konzuma, distributivne proizvodnje ali i gubitaka električne energije ključni su za uspešno planiranje tržišnih aktivnosti. Potrebno je usavršiti ponuđene modele uz primjenu dostupnih specijalizovanih softverskih paketa koje posjeduje ODS, uvažavanjem svih uticajnih faktora.

 

 

STK 6: TRŽIŠTE ELEKTRIČNE ENERGIJE I DEREGULACIJA
Predsednik komisije: dr Nenad KATIĆ, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

 

Tokom zasedanja komisije uživo je prezentovano 9 od 12 objavljenih radova u okviru preferncijalnih tema. Na osnovu diskusije tokom zasedanja komisija je donela sledeće zaključke:

 

1. Regulacija elektroprivrede i tržišta električne energije je unapređena izmenama i dopunama Zakona o energetici, kao i donošenjem novog Zakon o obnovljivim izvorima 2021. godine, a posebno uvođenjem novih delatnosti agregatora i kategorije Кupac-proizvođač. Potrebno je nastaviti rad na unapređenju regulative vezano za delatnosti agregatora i kategorije Кupac-proizvođač na osnovu prvih iskustava iz prakse, a koja pokazuju da postojeća regulative ne pruža potpuno jasno okruženje za efikasnu primenu u praksi.

 

2. Nedavna eskalacija cena električne energije na veleprodajnim tržištima širom Evrope usled globalnih ekonomskih poremećaja, istakla je potrebu razvoja dodatne regulacije zaštite tržišta u poremećenim uslovima. Posledice ovih poremećaja su posebno vidljive na maloprodajnoj strani, gde je praktično došlo do suspenzije maloprodajnog tržišta povlačenjem manjih konkurentnih snabdevača u nemogućnosti takmičenja sa velikim garantovanim snabdevačem.

 

3. Zapažena je izuzetna kompleksnost postupaka koje sprovodi ODS na maloprodajnom tržištu i prikazani su alati za analize i praćenje ovih postupaka. Potrebno je nastaviti dalje unapređenje ovih alata sa ujednačavanjem na nivou ODS-a i daljim razvojem u pravcu kompletne digitalizaije postupaka.

 

4. Predstavljena je regulativa vezana za Direktne dalekovode, koja u potpunosti ne obezbeđuje efikasnu primenu u praksi, a naročito u nedostatku referentnih primera. Neophodno je dalje unaprediti ovu regulativu u cilju realne primene u praksi i doprinosa povećanju efikasnosti korišćenja električne energije.

 

Marketing program


Copyright © 2024 CIRED Serbia. All Rights Reserved.